Edukacija

Krvni pritisak i visoke temperature

Hipertenzija je jedna od najraširenijih bolesti u industrijalizovanim zemljama.

Procenjuje se da oko 12 miliona ljudi u Italiji pati od hipertenzije, ali samo 70% od njih ima dijagnostikovanu hipertenziju, i primenjuje odgovarajuću terapiju.

Kao opšte pravilo, kažemo da imamo „visok krvni pritisak“ odnosno da patimo od hipertenzije kada je naš sistolni pritisak (ili maksimum koji odgovara trenutku kada se naše srce kontrahuje i upumpava krv u arterije) jednak ili viši od 140 mmHg, ili kada je naš dijastolni pritisak (odnosno minimum, koji odgovara trenutku kada se srce širi da bi primilo krv iz vena) jednak ili viši od 90 mmHg.
Ovo su opšte vrednosti (merene od strane vašeg lekara ili farmaceuta), kojima se, naravno, mora pristupiti uzimajući u obzir specifičnosti svakog pojedinca i koje se moraju ocenjivati u kombinaciji sa ostalim elementima. Zapravo, postoje takozvani faktori rizika, kao što su starost, dijabetes, gojaznost, kao i rizično ponašanje kao što je pušenje i konzumiranje alkohola, koji mogu uticati na mehanizme kontrole krvnog pritiska i izazvati povećanje krvnog pritiska.
Eksterni faktori takođe mogu uticati na krvni pritisak, često ga snižavajući, kao na primer tokom toplotnih talasa praćenih zagađenjem vazduha, kao što se često dešava tokom leta u velikim gradovima. Posebno je bitna činjenica, da su ljudi koji često koriste lekove za visok krvni pritisak izloženi većem riziku od poremećaja usled visoke temperature. Zbog toga se ovim ljudima preporučuje da redovno kontrolišu svoj krvni pritisak i konsultuju se sa svojim lekarom, kako bi se promenila terapija ukoliko je to neophodno, čak i usled blagih nelagodnosti.
Postoji još jedna dobra navika koju bi trebalo steći kroz promenu načina razmišljanja, koja podrazumeva svakodnevnu brigu o zdravlju i preventivu, a ne samo reagovanje u slučaju malaksalosti, a to je da se redovno i samostalno meri krvni pritisak pomoću merača pritiska.
Istraživanja su rezultovala u ekstremnoj tačnosti ovih aparata, o čemu svedoči nalepnica ESH kliničke validacije. Ovome treba pridodati i visok nivo prilagođavanja vrsta aparata samom korisniku, koji se kreće od vrlo pojednostavljenih aparata namenjenih starijima, sa izrazito velikim ekranima za one sa problemima sa vidom (starije osobe i dijabetičari), do zglobnih modela dizajniranih za gojazne ljude sa većom manžetnom, kao i uređaja sa unapređenim funkcijama kao što su indikator povišenog krvnog pritiska, indikator neregularnog rada srca i posedovanje memorije rezultata merenja – mogućnost povezivanja sa računarom, i slanja rezultata merenja lekaru putem email-a.